HR - Ljudski Resursi - Srbija

Koji fakultet garantuje zaposlenje

Svaki deseti stanovnik Srbije ima fakultetsku diplomu. Visoko obrazovanje ne znači automatski i posao, pa je tako 58 hiljada svršenih studenata nezaposleno. Pitanje za mlade ljude i državu je, šta studirati, a da to bude i lično zadovoljstvo i traženo zanimanje.

Prema najnovijim podacima, u Srbiji ima 10,5 odsto visokoobrazovanog stanovništva. Ali fakultetska diploma ne znači obavezno i posao. Bez posla je trenutno više od 58 hiljada ljudi sa fakultetskom diplomom. Kako je strategijom predviđeno da ćemo 2020. imati 40 odsto visokoobrazovanog stanovništva od 30 do 34 godine, pitanje je šta studirati, a da to bude i lično zadovoljstvo i traženo zanimanje.

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je 58.445 ljudi sa završenim fakultetom, od čega je 24.677 bez radnog iskustva. Najviše je nezaposlenih ekonomista, a najmanje profesora fizičke kulture. Profesori upozoravaju da treba pažljivo planirati, i da moramo da znamo koje su strateške oblasti u kojima možemo videti sebe.

Dekan beogradskog Elektrotehničkog fakulteta Branko Kovačević kaže da mnogi diplomci odlaze iz zemlje kako bi našli posao u svojoj struci i da poslodavci treba da izađu sa svojim zahtevima za obrazovnim profilima.

"Prvi put sam video da se neko pojavio sa zahtevima, a to su Emirati. Kad su rekli 'hoćemo da investirao tu, trebaju nam ljudi u softverskom inženjerstvu, trebaju nam ljudi u digitalnoj elektronici, jer hoćemo da proizvodimo čipove'. To bi trebalo svako da kaže", poručuje Kovačević.

"Toliko je loše, da ono malo što smo imali i krpili po srpskoj industriji i elektroprivredi što se zvanično zove saradnja sa privredom, praktično je u poslednjih dve godine svedeno na 30 odsto od onoga što je bilo na nivou od pre dve godine, a da ne pričamo o nivou od pre deset godina", ukazuje profesor Milorad Milovančević dekan Mašinskog fakulteta.

Radnu knjižicu trenutno nema 804 magistra i 55 doktora nauka, i među njima je najviše ekonomista.

"Na žalost, mi ne spadamo u društva koja su u stanju da imaju elitu koja ume da anticipira buduće vreme. I zato mi zagovaramo, ili smo zagovarali kroz strategiju razvoja obrazovanja da između ostalog imperativ visokog obrazovanja bude formiranje takvih stručnjaka koji su sposobni da zaposle sebe i druge", kaže Radivoje Mitrović, državni sekretar Ministarstva prosvete.

Najbrže se zapošljavaju pedijatri, anesteziolozi, inženjeri, a najsporije stomatolozi. Na tržištu rada traženi su stručnjaci za finansije i inforamcione tehnologije, inženjeri elektrotehnike, elektronike, mašinstva i građevine, što će biti i zanimanja budućnosti.